U četvrtak rano ujutru, od 2:30 po našem vremenu, startuje veliko finale NBA lige u kojem ćemo gledati reprizu finala iz sezone 1998/99, kada su Spursi savladali Knickse rezultatom 4:1 i tako najavili period dominacije ligom u narednih petnaest godina.

Hoće li Victor Wembanyama i družina titulom najaviti svoju eru slično mladom Timu Duncanu tada ili će navijači Knicksa dočekati svoju prvu titulu nakon više od pet decenija čekanja? Odgovor ćemo dobiti najkasnije 19. juna, za kada je zakazana potencijalna sedma utakmica.

Prethodnih šest sezona Spursi nisu bili ni blizu plasmana u doigravanje, a glavni cilj kluba bio je razvoj mladog jezgra koje bi u godinama pred nama trebalo da bude glavni izazivač Thunderima u borbi za tron lige. Pred početak ove sezone kladionice su im prognozirale oko 44 pobede, što je prema nekim projekcijama bilo dovoljno za plasman u plej-in.

Spursi ne samo da su nadmašili ta očekivanja, već su sa 62 pobede odigrali jednu od najboljih regularnih sezona u istoriji kluba. Uprkos tome, vladala je prilična skepsa oko njihovog dometa u plej-ofu, s obzirom na to da se radi o veoma mladoj i neiskusnoj ekipi sa jednako neiskusnim trenerom.

U prvoj rundi Zapadne konferencije prilično lako su izašli na kraj sa Portland Trail Blazersima, pobedivši ih sa 4:1, uz prosečnu razliku od 16 poena.

Potom su na red došli Minnesota Timberwolvesi, jedna od najfizički dominantnijih ekipa u ligi. Spursi su u prvom meču pretrpeli brejk, ali su se potom podigli kao najiskusnije ekipe i pobedili u četiri od narednih pet utakmica. Posebno impresivne bile su poslednje dve pobede, u kojima su deklasirali protivnika ukupnom razlikom od 70 poena.

Istina, Timberwolvesi su tokom cele serije igrali sa očigledno nedovoljno spremnim Anthonyjem Edwardsom, ali to nikako ne umanjuje uspeh Spursa, koji su potpuno zasluženo izborili plasman u narednu rundu.

Tamo su ih sačekali favoriti i aktuelni šampioni NBA lige – Oklahoma City Thunder. Kao prvoplasirani tim regularnog dela sezone, Thunderi su imali prednost domaćeg terena, ali su Spursi već u prvom meču poslali snažnu poruku pobedom nakon produžetka rezultatom 122:115, u jednoj od najboljih utakmica poslednjih deset godina.

Šampioni su uzvratili za 1:1, a zatim u trećem meču vratili brejk i tada se činilo da serija ide u drugom pravcu. Međutim, trener Mitch Johnson i njegovi igrači nisu tako mislili. Nakon pete utakmice Oklahoma je vodila 3:2 i imala dve meč lopte, ali ni to nije pokolebalo Mamuze u nameri da se domognu finala.

Posle ubedljive pobede u šestom meču pred svojim navijačima, otišli su na sedmu utakmicu puni samopouzdanja. Od samog početka nametnuli su se agresivnošću i jasno stavili do znanja rivalu da su spremni da odgovore na njihovu često granično prljavu igru. Na svaku trojku i svaki koš Thundera imali su adekvatan odgovor i ni u jednom trenutku nisu poklekli pod pritiskom i zaglušujućom bukom sa tribina.

Na kraju su izvojevali sasvim komotnu pobedu rezultatom 111:103 i izborili veliko finale NBA lige već u svom prvom plej-of nastupu sa ovom generacijom igrača.

Prosto neverovatno zvuči podatak da jedna od najvećih i najpopularnijih franšiza u ligi čeka na titulu već 53 godine, odnosno na plasman u veliko finale čak polovinu tog perioda.

Za to vreme jedna od najodanijih navijačkih baza proživela je mnogo patnje i razočaranja, uz veoma malo uspeha. Ni pred ovu sezonu nije prošlo bez turbulencija. Klub je procenio da je za iskorak potrebna promena na klupi, jer su Thibodeauove rigidne metode vođenja utakmica često ostavljale Knickse bez goriva u doigravanju i sa velikim brojem povređenih igrača. Na njegovo mesto došao je Mike Brown, trener sa odličnom reputacijom među igračima.

Očekivano, Knicksi su sa treće pozicije na Istoku izborili plej-of i duel protiv Atlanta Hawksa. Rutinski su dobili prvi meč u Madison Square Gardenu, ali su potom izgubili naredna dva susreta, što je kod navijača probudilo neprijatne uspomene iz prethodnih sezona.

U tim trenucima, po ustaljenom običaju, dovodili su se u pitanje trener, sastav ekipe i kompletna budućnost franšize. Međutim, ni najoptimističniji navijači nisu mogli da zamisle da od tog trenutka kreće jedan od najdužih pobedničkih nizova u istoriji NBA plej-ofa.

Knicksi su dobili naredne tri utakmice protiv Hawksa prosečnom razlikom od 33 poena, a zatim sa 4:0 počistili Philadelphia 76erse, koji su u prvom kolu napravili senzaciju eliminisavši Boston Celticse.

U finalu Istočne konferencije sačekali su Cleveland Cavalierse, koji su u obe prethodne serije igrali po sedam utakmica. I protiv njih su demonstrirali silu.

Ključna je bila prva utakmica, u kojoj su Knicksi u poslednjih osam minuta četvrte četvrtine uspeli da nadoknade zaostatak od 22 poena, uvedu meč u produžetak i tamo slave rezultatom 115:104. Do kraja serije postojala je samo jedna ekipa koja se pitala za rezultat.

Zanimljivosti

• Repriza finala iz sezone 1998/99, kada su Spursi osvojili svoju prvu titulu.
• Spursi jure šestu titulu, dok Knicksi traže treću i prvu nakon 53 godine.
• Knicksi u finale ulaze sa 11 uzastopnih pobeda u plej-ofu.
• Ove dve ekipe sastale su se u finalu NBA kupa ove sezone, kada su Knicksi slavili rezultatom 124:113.
• OG Anunoby, Mikal Bridges i Jordan Clarkson sa jedne, odnosno Harrison Barnes, Luke Kornet i Kelly Olynyk sa druge strane imaju iskustvo igranja u velikom finalu.
• U finalu 1999. godine nijedna ekipa nije ubacila 100 poena ni na jednoj utakmici serije.

Najveće pitanje biće da li Knicksi mogu da uspore Wembanyamu i nateraju Spurse da igraju sporijim, half-court ritmom. Ako u tome uspeju, biće u znatno boljoj poziciji da kontrolišu tok serije.

Sa druge strane, ukoliko Spursi pronađu način da otvore prostor za Wembanyamu i napad iz tranzicije, mogu da nametnu ritam u kojem će Knicksi konstantno juriti rezultat. U takvom scenariju Brunsonovo kreiranje igre i efikasnost u završnicama postaju presudni za tim iz Njujorka.

Kao ekipa koja ima prednost domaćeg terena, bolji učinak u regularnoj sezoni i koja je eliminisala aktuelne šampione, Spursi u ovo finale ulaze kao favoriti. Kvote za osvajanje Larry O'Brien trofeja trenutno iznose 1.50 naspram 2.70 u korist San Antonija.

Ukoliko Spursi opravdaju ulogu favorita, gotovo je izvesno da će MVP finala biti Victor Wembanyama, za šta se plaća gotovo identična kvota kao i za osvajanje titule.

Sa druge strane, ukoliko Knicksi prekinu višedecenijski post, Jalen Brunson se kao najbolji i najvažniji igrač ekipe nameće kao prvi kandidat za priznanje najkorisnijeg igrača finala.

Iz senke svoju šansu vrebaju Stephon Castle (kvota 51), OG Anunoby (kvota 61), kao i Karl-Anthony Towns (kvota 19), koji će u ovoj seriji imati možda i najteži mogući individualni matchup.

Lično sam bliži mišljenju da će San Antonio Spurs podići trofej. U tom slučaju mislim da bi rezultat serije mogao da bude 4:2, mada ne isključujem mogućnost da vidimo i svih 7 utakmica.